Intervju, Ženska TV, februar 2017.

Ovaj intervju je objavljen na veb-sajtu Ženska TV, pod nazivom „MARKO - robot iz Novog Sada“.

Savremene tehnologije svakim danom sve više utiču na ljude i polako, ali sigurno, postaju sastavni deo životne sredine u toj meri da smo praktično naviknuti na njih, da i ne primećujemo brzinu njihovog razvoja. Roboti odavno nisu samo deo naučno-fantastičnih filmova i fabričkih hala. U toku je trend razvoja takozvanih društvenih robota koji su predviđeni kao ispomoć u različitim segmentima života.

Zanimljiv i nadasve koristan projekat razvija se i u našoj zemlji i to na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Docent na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment, Milan Gnjatović, je rukovodilac potprojekta „Multimodalni dijalog između čoveka i robota“ u okviru projekta „Razvoj robota kao sredstva za pomoć u prevazilaženju teškoća u razvoju dece“ finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Naš tim naučnika razvija robota nazvanog MARKO (Multimodalni antropomorfni robot kognitivnih osobina), čija je glavna namena pomoć deci sa smetnjama u razvoju.

Ženska TV: Šta su društveni roboti i koja je njihova namena?

M. Gnjatović: Robot MARKO, koga razvijamo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, primer je društvenog robota. Ali njihova primena nije ograničena samo na medicinski domen, jer oni imaju razne uloge – od robotskih kućnih ljubimaca koji se umiljavaju dok ih mazite, do humanoidih robota koji komuniciraju sa vama, slušaju vas, simuliraju emocije i empatiju. Za interakciju sa njima nije potrebna specijalna ekspertiza, zato što komunicirate na sličan način kao i sa drugim ljudima. Oni vide, čuju i uključuju se u komunikaciju.

Ženska TV: Zar ovakvi roboti neće dodatno doprineti udaljavanju ljudi u već otuđenom društvu?

M. Gnjatović: Razvoj tehnologije nikada nije odvojen od društva u kome se odvija. Аko ona dovodi do otuđenja, kritiku treba usmeriti na društvo, a ne na tehnologiju. Kao i uvek, razlozi su ekonomski. Skoro je izvesno da će u doglednoj budućnosti inteligentne mašine zameniti ljude u obavljanju niza poslova, čak i onih za koje verovatno mislite da ih može obavljati samo čovek. Da bismo sačuvali poslove, u jednom trenutku ćemo svi morati da se prilagodimo ovom trendu.

Ženska TV: Znači li to da MARKO može da zameni terapeuta?

M. Gnjatović: Ne. MARKO je predviđen da se koristi kao pomoćno sredstvo u terapiji dece sa smetnjama u razvoju. Ovaj robot ne postavlja dijagnoze, niti određuje terapije. Njegova osnovna namena je da motiviše decu da aktivno učestvuju u terapeutskim vežbama koje su suštinske za njihov razvoj. U okviru ovakvih vežbi, terapeut često nalaže detetu da pomeri deo tela ili pokaže neki objekat u okruženju. Ako dete ne može ili neće da izvrši nalog, terapeut može da zamoli MARKA da pokaže detetu kako se vežba izvodi. Cilj je da se dete emotivno veže za robota, slično kao što se vezuje za omiljenu igračku, i prihvati ga kao saputnika kroz terapiju.

Ženska TV: Očekuje se da će MARKO, kada bude završen, biti velika pomoć majkama dece sa smetnjama u razvoju. U kojoj meri žene predstavljaju ciljnu grupu za primene društvenih robota?

M. Gnjatović: To je kao da se pitamo da li žene predstavljaju ciljnu grupu za primenu mobilnih telefona. Stereotipi da su muškarci zainteresovaniji za tehnologiju i da se bolje snalaze sa njom, ne važe za primenu modernih tehnologija. Na globalnom nivou, broj žena koje se bave istraživanjima u oblasti društvene robotike je znatan, što upućuje na zaključak da žene kao ciljna korisnička grupa neće biti zanemarene. U tom kontekstu, trebalo bi pomenuti i profesorku Maju Matarić, sa Univerziteta Južne Kalifornije, koja je svetski poznata po svojim rezultatima u ovoj oblasti.

Ženska TV: Da li se zaista očekuje da će ljudi prihvatiti robote u svom neposrednom okruženju?

M. Gnjatović: Kao ilustraciju, navešću nekoliko tipičnih situacija sa robotom MARKOM. Deca reaguju pozitivno na njega, a odrasli ga zagrle kad se slikaju sa njim. Jedan snimatelj je, po navici, MARKU zakačio mikrofon na kragnu, iako je zvučnik iz koga dopire sintetizovani glas bio postavljen ispod stola. Ovo nisu neuobičajene reakcije, ljudi instiktivno prilaze robotu kao da je živo biće. Čini se da su naše reakcije na robote koji izgledaju ili ponašaju se kao ljudi, evolutivno uslovljene. U tom smislu, nije nerealno očekivati da ćemo ih prihvatiti u svom neposrednom okruženju. Uostalom, ljudi se emotivno vezuju za različite stvari: automobile, nakit, fotografije. Zašto bi roboti bili izuzetak?