Veštačka inteligencija u službi osoba sa autizmom

Ova stranica sadrži delove intervjua koji je objavljen 23.12.2024. na portalu dnevnih novina „Danas“.

...

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), jedno od 36 dece u Americi ima jedan od poremećaja iz spektra autizma. S obzirom na to da ovaj poremećaj može da utiče na praktično sve sfere života, rano prepoznavanje može omogućiti kvalitetniji život i lakše prevazilaženje raznih izazova. Jedna od uloga VI u spektru podrške osobama s autizmom je upravo rana detekcija.

Sistemi izučavanja VI često dovode do toga da nalazi istraživanja funkcionišu u laboratoriji, ali ne i u stvarnom životu, navodi profesor na Departmanu informatike i računarstva Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu i gostujući profesor na Visokoj školi SRH u Hajdelbergu i Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Milan Gnjatović.

„Glavni izazov, koji je inherentno prisutan u istraživanjima veštačke inteligencije, predstavlja nedostatak reprezentativnih podataka. Savremeni sistemi veštačke inteligencije zasnivaju se na automatskoj analizi velikih količina podataka i otkrivanju obrazaca koji su prisutni u njima. Asistivna tehnologija koja je obučena na podacima koji nisu reprezentativni za širok spektar manifestacija autizma neće funkcionisati ispravno za svu decu iz ciljne grupe. To bi moglo da dovede do neadekvatnog procenjivanja stanja deteta ili sprovođenja pogrešne intervencije tokom habilitacionog procesa. Osim toga, postoji rizik da bi funkcionalnost ovakvog sistema bila pristrasna i potencijalno diskriminišuća u odnosu na decu koja ispoljavaju oblik autizma koji nije dovoljno zastupljen u podacima“, objašnjava profesor Gnjatović.

Upotreba VI često izaziva zabrinutost zbog zaštite podataka. Poznato je da alati VI funkcionišu po principu obrade već postojećih podataka na internetu, zbog čega je kompanija OpenAI nekoliko puta bila tužena. Bezbednost podataka je izazov i pri upotrebi VI u svrhe podrške osobama s autizmom, prema rečima profesora Gnjatovića.

„Ovakvi sistemi mogu da prikupljaju i analiziraju osetljive privatne podatke o deci i drugim učesnicima u terapiji, na osnovu čega prilagođavaju svoju funkcionalnost specifičnim potrebama deteta ili procenjuju napredak deteta u habilitacionom procesu. Na praktičnom nivou, potrebno je pronaći balans između funkcionalnosti sistema i zaštite privatnosti korisnika“, navodi Gnjatović. Uprkos ovim izazovima, doprinos koji VI može da pruži u nimalo lakoj svakodnevici osoba s autizmom i njihovih roditelja nije zanemarljiv.

„Ne verujem da će veštačka inteligencija unaprediti korpus ljudskog znanja o autizmu, prevashodno zbog metodološkog pristupa na kojem se zasniva. To, ipak, ne znači da ona ne može imati praktičnu upotrebnu vrednost u životima osoba s autizmom i njihovih porodica. Trenutno se uočavaju dva smera razvoja veštačke inteligencije u ovoj oblasti. Prvi smer se odnosi na rano otkrivanje autizma analizom medicinskih signala, na primer slika mozga dobijenih magnetnom rezonancom. Drugi smer istraživanja posvećen je razvoju asistivnih tehnologija za podršku habilitacionom procesu. Primer ovih tehnologija predstavljaju tzv. društveni roboti, koji su dizajnirani tako da stimulišu interakciju s detetom, tokom koje ono unapređuje društvene i komunikacione sposobnosti. Osnovna ideja jeste ta da blagovremeno započinjanje habilitacionog procesa može unaprediti funkcionisanje dece s autizmom i povećati njihove mogućnosti za kasniji samostalan život i zaposlenje. Time bi se unapredio kvalitet života osoba s autizmom i njihovih porodica“, objašnjava Gnjatović.

...

Robot Marko razvijen je 2017. na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, u okviru projekta finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

„Marko ima humanoidni oblik i može da vodi dijalog s ljudima. On razume govorne komande na srpskom jeziku, interpretira ih u datom situacionom kontekstu i primenjuje različite dijaloške strategije. Njegovo lice može da manifestuje osnovna emotivna stanja, poput sreće, iznenađenja, tuge i umora, a njegove oči prate sagovornika tokom interakcije“, objašnjava Milan Gnjatović, jedan od istraživača koji je radio na robotu.

„Ovaj robot predstavlja pomoćno sredstvo u terapiji dece sa smetnjama u razvoju. Njegova namena jeste da motiviše decu da aktivno učestvuju u terapeutskim vežbama koje su od ključnog značaja za njihov razvoj, ali ih često doživljavaju kao naporne ili dosadne.“

Međutim, projekat je, kako objašnjava Gnjatović, stigao do predviđenog kraja. Prema rečima sagovornika, u junu 2017, na Klinici za dečju habilitaciju i rehabilitaciju u Novom Sadu eksperimentalno je pokazano da deca iz ciljne grupe pozitivno reaguju na robota, ali time je dotaknut tek mali deo problema s kojima se suočavaju deca sa smetnjama u razvoju i njihove porodice.